Početna

 

 SAOBRAĆAJNO TEHNIČKA VETAČENJA
Poslovi veštačenja, predstavljaju stručne aktivnosti čijim se obavljanjem, uz korišćenje naučnih, tehničkih i drugih dostignuća, pružaju sudu ili drugom organu koji vodi postupak potrebna stručna znanja koja se koriste prilikom utvrđivanja, ocene ili razjašnjenja pravno relevantnih činjenica.

Veštačenje se određuje pismenom naredbom organa koji vodi postupak i u naredbi se navodi u pogledu kojih činjenica se vrši veštačenje i kome se ono poverava. Naredbom Suda veštak saobraćajno-tehničke struke, dobija zadatak da analizira saobraćajnu nezgodu.

Veštačenja saobraćajnih nezgoda spadaju u red najbrojnih ali i najsloženijih i najkompleksnijih veštačenja. Od pravilnog izbora veštaka zavisi i kvalitet veštačenja a često i sam ishod postupka, tako da izbor veštaka treba da obezbedi stručnost, nezavisnost i objektivnost, etički odnos i na kraju efikasnost rada.

Nalaz i mišljenje veštaka, pored uvodnog dela u kome su dati osnovni podaci o saobraćajnoj nezgodi i učesnicima nezgode, i Nalaza u kome se određuje mesto sudara i međusobni položaj učesnika saobraćajne nezgode, brzine kretanja učesnika u saobraćajnoj nezgodi, zatim se vremensko-prostornom analizom analiziraju tehnički parametri nastanka, a posebno mogućnosti izbegavanja saobraćajne nezgode, veštak završava mišljenjem, odnosno zaključkom.

Izvođenje dokaza saobraćajno-tehničkim veštačenjem je od uticaja na vreme trajanja sudskog postupka, troškove sudskog postupka i na utvrđivanje propusta učesnika saobraćajne nezgode. U zavisnosti od izbora u kom delu postupka će se izvoditi dokazi saobraćajno-tehničkim veštačenjem zavisi i podizanje valjane optužnice i vođenje postupka. Od kvaliteta dokaza izvedenih saobraćajno-tehničkim veštačenjem zavisi utvrđivanje propusta učesnika saobraćajne nezgode.

Korisnici veštačenja mogu biti:

  • Sudije za prekršaje,
  • Tužilaštva
  • Sudovi (Osnovni, Viši, ostali Sudovi),
  • Komore, Udruženja, Saobraćajne organizacije,
  • Zainteresovane stranke (okrivljeni, oštećeni ili njihovi zastupnici),

Saobraćajno-tehničko veštačenje u sudskom postupku sprovodi se po pravilu kod težih i složenijih saobraćajnih nezgoda po nalogu suda. To veštačenje može po sopstvenoj oceni da odredi sudsko veće, ali se ono može obavljati i na predlog tužilaštva i zainteresovanih stranaka (zastupnika oštećenog, branioca okrivljenog). Stranke mogu predlagati veštaka, odnosno organizaciju kojoj treba poveriti veštačenje, ali sud takav predlog ne mora prihvatiti već može po svom izboru da naredi veštačenje i imenuje veštaka (pojedinca, zavod ili ustanovu). Pri tome, sud ima u vidu listu sudskih veštaka i institucija koje se bave veštačenjem ili spisak stručnjaka (eksperata), složenost predmeta veštačenja i poznatu mogućnost veštaka. Najčešće u postupku uviđaja težih nezgoda sud angažuje specijalistu u svojstvu stručnog lica da pomaže pri uviđaju nezgode. U svim fazama krivičnog postupka može se angažovati veštak.

U nekim slučajevima težih saobraćajnih nezgoda, angažuje se stručnjak u svojstvu stručnog lica, da pomaže tužiocu, odnosno uviđajnoj ekipi u vršenju uviđaja i prikupljanja potrebnih podataka za utvrđivanje okolnosti i uzroka saobraćajne nezgode.

U parničnim postupcima povodom saobraćajnih nezgoda određuje se veštačenje radi utvrđivanja uzroka i okolnosti pod kojima se dogodila nezgoda i utvrđivanja doprinosa svakog od njenih učesnika da bi se na osnovu toga u sudskom postupku odlučilo o tome ko kome i u kojoj srazmeri treba da nadoknadi štetu koja je nastala u saobraćajnoj nezgodi. Ovo veštačenje može da obavi veštak koji je obavio veštačenje u krivičnom postupku, ukoliko je on prethodno vođen, ali sud može angažovati i drugog veštaka tj. sprovesti veštačenje u parničnom postupku i kada ono nije vršeno u krivičnom postupku. Po pravilu, kada se stranke ne mogu sporazumeti u postupku likvidacije štete posredstvom osiguravajućeg društva i kada su u okviru nje iscrpljene sve mogućnosti za eventualno poravnavanje, nezadovoljna stranka putem punomoćnika može da pokrene sudski postupak radi utvrđivanja uzroka nezgode i doprinosa svakog od učesnika nezgode (neposrednih i posrednih) i uticaja drugih faktora (puta, vozila, organizacije, regulisanja i kontrole saobraćaja i dr.) da bi se po tom osnovu odnosno srazmerno doprinosu učesnika nezgode likvidirala šteta nastala u nezgodi posredstvom osiguravajuć e organizacije, ili uz mešanje drugih stranaka koje nemaju (ili nemaju u celini) pokrivenu odgovornost polisom obaveznog osiguranja.

Ako stranke u postupku nisu zadovoljne Nalazom i mišljenjem veštaka koje je angažovao Sud (Tužilaštvo, Osiguravajuće društvo) i/ili ako imaju posebnih razloga za izvođenje novih dokaza saobraćajno-tehničkim veštačenjem, mogu angažovati veštake u tom cilju. Nije redak slučaj da se izvođenjem dokaza na ovakav način utvrde činjenice koje su od značaja za donošenje presude, i da na ovakav način Sud dođe do dokaza na osnovu kojih može razjasniti uzroke i okolnosti nastanka saobraćajne nezgode i doneti presudu. Izvođenjem dokaza saobraćajno-tehničkim veštačenjem na zahtev stranaka u postupku je moguće utvrditi nove činjenice, koje su suprotne dokazima izvedenim u prethodnim veštačenjima. Uzimajući u obzir dokaze izvedene novim saobraćajno-tehničkim veštačenjem moguće je utvrditi propuste učesnika nezgode koje u prethodnim nalazima nije bilo moguće utvrditi. Ovako utvrđeni propusti mogu uticati na promenu toka sudskog postupka, ishoda presude i vremena trajanja sudskog postupka