Veštačenje se određuje pismenom naredbom organa koji vodi postupak i u naredbi se navodi u pogledu kojih činjenica se vrši veštačenje i kome se ono poverava. Naredbom Suda veštak saobraćajno-tehničke struke, dobija zadatak da analizira saobraćajnu nezgodu.
Veštačenja saobraćajnih nezgoda spadaju u red najbrojnih ali i najsloženijih i najkompleksnijih veštačenja. Od pravilnog izbora veštaka zavisi i kvalitet veštačenja a često i sam ishod postupka, tako da izbor veštaka treba da obezbedi stručnost, nezavisnost i objektivnost, etički odnos i na kraju efikasnost rada.
Nalaz i mišljenje veštaka, pored uvodnog dela u kome su dati osnovni podaci o saobraćajnoj nezgodi i učesnicima nezgode, i Nalaza u kome se određuje mesto sudara i međusobni položaj učesnika saobraćajne nezgode, brzine kretanja učesnika u saobraćajnoj nezgodi, zatim se vremensko-prostornom analizom analiziraju tehnički parametri nastanka, a posebno mogućnosti izbegavanja saobraćajne nezgode, veštak završava mišljenjem, odnosno zaključkom.
Izvođenje dokaza saobraćajno-tehničkim veštačenjem je od uticaja na vreme trajanja sudskog postupka, troškove sudskog postupka i na utvrđivanje propusta učesnika saobraćajne nezgode. U zavisnosti od izbora u kom delu postupka će se izvoditi dokazi saobraćajno-tehničkim veštačenjem zavisi i podizanje valjane optužnice i vođenje postupka. Od kvaliteta dokaza izvedenih saobraćajno-tehničkim veštačenjem zavisi utvrđivanje propusta učesnika saobraćajne nezgode.
Korisnici veštačenja mogu biti:
- Sudije za prekršaje,
- Tužilaštva
- Sudovi (Osnovni, Viši, ostali Sudovi),
- Komore, Udruženja, Saobraćajne organizacije,
- Zainteresovane stranke (okrivljeni, oštećeni ili njihovi zastupnici),
Saobraćajno-tehničko veštačenje u sudskom postupku sprovodi se po pravilu kod težih i složenijih saobraćajnih nezgoda po nalogu suda. To veštačenje može po sopstvenoj oceni da odredi sudsko veće, ali se ono može obavljati i na predlog tužilaštva i zainteresovanih stranaka (zastupnika oštećenog, branioca okrivljenog). Stranke mogu predlagati veštaka, odnosno organizaciju kojoj treba poveriti veštačenje, ali sud takav predlog ne mora prihvatiti već može po svom izboru da naredi veštačenje i imenuje veštaka (pojedinca, zavod ili ustanovu). Pri tome, sud ima u vidu listu sudskih veštaka i institucija koje se bave veštačenjem ili spisak stručnjaka (eksperata), složenost predmeta veštačenja i poznatu mogućnost veštaka. Najčešće u postupku uviđaja težih nezgoda sud angažuje specijalistu u svojstvu stručnog lica da pomaže pri uviđaju nezgode. U svim fazama krivičnog postupka može se angažovati veštak.